Pravno lice može biti kažnjeno novčanom kaznom od 100 000 do tri miliona dinara ukoliko ne zatvori poslovne knjige i ne čuva računovodstvene isprave, poslovne knjige, finansijske izveštaje, godišnji izveštaj o poslovanju i revizorske izveštaje u rokovima i na način propisan Zakonom o računovodstvu. Za ove prekršaje, odgovorno lice u pravnom licu snosi novčanu kaznu od 20 000 do 150 000 dinara. Kad su preduzetnici u pitanju za ovaj prekršaj novčana kazna je od 100 000 do 500 000 dinara.
Pravna lica i preduzetnici su, pri zatvaranju, odnosno, trajnom obustavljanju registrovane delatnosti, dakle brisanju iz Registra APR-a, u obavezi da poštuju određene propisane rokove čuvanja dokumentacije, počev od poslednjeg dana poslovne godine na koju se odnose. Pri otvaranju postupka likvidacije ili stečaja privrednih društava, računovodstvene isprave i poslovne knjige zapisnički se predaju likvidacionom, odnosno, stečajnom upravniku, koji je dužan da ih čuva u skladu sa zakonom.
U slučaju preduzetnika koji su prestali sa obavljanjem delatnosti, sva prava i obaveze nastale za vreme dok su obavljali privrednu delatnost, kao registrovani preduzetnici, odnose se lično na vlasnike preduzetničkih radnji.
Naplatu potraživanja sudskim putem mogu pokrenuti i poverioci za robu i usluge koju je kupovao preduzetnik dok je imao registrovanu delatnost, ali i zaposleni koji su radili kod njega, po osnovu neispunjavanja određenih prava iz radnog odnosa. Najčešći sporovi iz radnog odnosa jesu neuplaćeni doprinosi koji su važni za evidenciju staža, za bivše zaposlene, kod Fonda PIO.
Pravna lica i preduzetnici su, na osnovu Zakonu o računovodstvu dužni da uredno čuvaju računovodstvene isprave, poslovne knjige i finansijske izveštaje i da opštim aktom odrede odgovorna lica i poslovne prostorije za njihovo čuvanje. Određeni dokumenti čuvaju se trajno, a neki se čuvaju 20 godina, pojedina dokumentacija arhivira se na deset, a neka na pet godina. Pravna lica i preduzetnici moraju trajno da čuvaju isplatne liste ili analitičke evidencije zarada.
