Od bolesti srca u Srbiji godišnje umre 52 000 ljudi, a ista oboljena uzrok su 50 odsto smrti u Vojvodini. Svetski dan srca koji se obeležava svakog 29. septembra u cilju povećanja nivoa svesti stanovništva da se oboljevanje i umiranje od kardiovaskularnih bolesti može sprečiti uvođenjem zdravih životnih navika.
Svetski dan srca
Svetski dan srca prvi put je obeležen 1999. godine u saradnji Svetske federacije za srce i Svetske zdravstvene organizacije. Cilj svakog 29. septembra je isti, a to je informisanje ljudi širom sveta o kardiovaskularnim bolestima putem globalnih kampanja putem kojih se ujedinjuju ljudi i pokreću dalje akcije vezano za prevenciju od kardiovaskularnih bolesti.
Poražavajuća statistika
Svake godine u svetu od bolesti srca i krvnih sudova umre preko 18 miliona ljudi. Kardiovaskularne bolesti su broj jedan u svetu kada se gleda uzrok smrti. Kardiovaskularne bolesti pogađaju sve generacije, nemaju veze sa starosnom dobi, njima su izloženi čak i najmlađi.
U našoj zemlji u proseku, na dnevnom nivou oko 47 ljudi doživi infarkt, od toga 15 ga ne preživi. Poražavajući podaci govore da svaki peti pacijent koji doživi infarkt umre tokom prvih pet godina od nastajanja bolesti.
Bolesti srca i krvnih sudova sve češće u Vojvodini
Poslednjih godina Vojvođani sve češće umiru od bolesti kardiovaskularnog sistema, pa je to postao broj jedan uzrok smrtnosti (preko 50%) dok se na drugom mestu nalaze maligne bolesti, a na trećem bolesti disajnih organa.
Stopa mortaliteta u Vojvodini iznosi više od 14 procenata, uz negativan prirodni priraštaj, koji je u minusu, dovodi do toga da Vojvodina svake godine izgubi oko 10 000 stanovnika. Poređenja radi, zamislite da svake godine nestane jedan grad veličine Žablja.
Vojvodina, kao i kompletna Srbija, postaju vodeće u Srbiji kada je reč o oboljevanju od kardiovaskularnih bolesti. Smanjenje stope oboljevanja moguće je jedino konstatnom edukacijom stanovništva o važnosti uvođenja zdravih životnih navika, ali i štetnosti rizičnih ponašanja. U Vojvodini najčešći uzroci oboljevanja srca i krvnih sudova su hipertenzija i dijabetes, a prate ih gojaznost, pušenje i nedovoljna fizička aktivnost.
Takođe, ono što treba napomenuti jeste da broj obolelih od kardiovaskularnih bolesti raste nakon epidemije Covid-19 virusa. Povezanost kovida i kardiovaskularnih bolesti još nije detaljno istražena.
Faktori rizika mogu biti promenjivi i nepromenjivi
Većina kardiovaskularnih bolesti uzrokovanja je faktorima rizika koji se mogu kontrolisati ili lečiti. Neki od faktora rizika su visok krvni pritisak, visok nivo holesterola, prekomerna telesna težina, upotreba duvana, fizička neaktivnost i dijabetes. Promena životnog stila smanjila bi ili potpuno izbrisala ove faktore rizika. Pored ovih postoje i neki faktori rizika koji ne mogu da se kontrolišu. Neki od njih su godine starosti, pol, istorija bolesti u porodici. Osobe koje spadaju u ove, možemo ih nazvati rizične grupe , trebale bi češće da kontrolišu svoje zdravlje.
Iako postoji ustaljeno mišljenje da kardiovaskularne bolesti nastaju u kasnijem životnom dobu, nov i ubrzan način života doveo je do toga da od bolesti srca i krvnih sudova sve češće oboljevaju mladi, a poslednjih godina čak i deca.
Muškarci češće oboljevaju od žena u premenopauzi, ali nakon što uđu u menopauzu rizik kod žena za pojavu kardiovaskularnih bolesti se izjednačava sa muškarcima.
Mali saveti kako da sačuvate vaše srce
Svi saveti koji se tiču kardiovaskularnih bolesti su upravo oni koje ste čuli milion puta i na pomen kojih prevrćete očima i odmahujete rukom. Promena stila života, da bi bila uspešna, mora ići postepeno i mora postati vaša rutina.
Počnite od pametnijih izbora kada su hrana i piće u pitanju. Izbegavajte alkohol, industrijski prerađenu hranu, gazirana pića i sokove. U svoju ishranu uvedite što više voća i povrća, sirove hrane, sveže ceđenih sokova i pazite na dnevni unos vode.
Nakon što uvedete korekcije u ishrani počnite sa fizičkom aktivnošću. Stručnjaci tvrde da je dovoljno oko trideset minuta fizičke aktivnosti dnevno. Počnite tako što ćete prevoz do posla zameniti pešačenjem. Fizičku aktivnost možete upotpuniti i učiniti zanimljivijom brojnim aplikacijama koje su kreirane za vaš telefon, a pomoću kojih možete pratiti vaš napredak.
Pored ishrane i fizičke aktivnosti potrudite se da smanjite stres na dnevnom nivou. Ukoliko ste pušač obavezno ostavite cigarete.
Pridržavati se ovih saveta zahteva disciplinu, a rezultate po pitanju vašeg zdravstvenog stanja ćete videti već nakon par meseci promene životnog stila.
